¹ Јер закон имајући сјен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

² Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никаке савјести за гријехе, кад се једном очисте;

³ Него се њима сваке године чини спомен за гријехе.

⁴ Јер крв јунчија и јарчија не може узети гријеха.

⁵ Зато улазећи у свијет говори: жртава и дарова нијеси хтио, али си ми тијело приправио.

⁶ Жртве и прилози за гријех нијесу ти били угодни.

⁷ Тада рекох: ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

⁸ И више казавши: прилога и приноса и жртава, и жртава за гријехе нијеси хтио, нити су ти били угодни, што се по закону приносе;

⁹ Тада рече: ево дођох да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

¹⁰ По којој смо вољи ми освећени приносом тијела Исуса Христа једном.

¹¹ И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети гријеха.

¹² А он принесавши једину жртву за гријехе сједи свагда с десне стране Богу,

¹³ Чекајући даље док се положе непријатељи његови подножје ногама његовима.

¹⁴ Јер једнијем приносом савршио је вавијек оне који бивају освећени.

¹⁵ А свједочи нам и Дух свети; јер као што је напријед казано:

¹⁶ Ово је завјет који ћу начинити с њима послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховијем написаћу их;

¹⁷ И гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

¹⁸ А гдје је опроштење овијех ондје више нема прилога за гријехе.

¹⁹ Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новијем и живијем.

²⁰ Који нам је обновио завјетом, то јест тијелом својијем,

²¹ И свештеника великога над домом Божијим:

²² Да приступамо с истинијем срцем у пуној вјери, очишћени у срцима од зле савјести, и умивени по тијелу водом чистом;

²³ Да се држимо тврдо признања нада: јер је вјеран онај који је обећао;

²⁴ И да разумијевамо једни другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима,

²⁵ Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни.

²⁶ Јер кад ми гријешимо навалице пошто смо примили познање истине, нема више жртве за гријехе;

²⁷ Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне које се супроте.

²⁸ Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три свједока.

²⁹ Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијега погази, и крв завјета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

³⁰ Јер знамо онога који рече: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу својему.

³¹ Страшно је упасти у руке Бога живога.

³² Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте,

³³ Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

³⁴ Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

³⁵ Не одбацујте дакле слободе своје, која има велику плату.

³⁶ Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

³⁷ Јер још мало, врло мало, пак ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.

³⁸ А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе.

³⁹ А ми, браћо, нијесмо од онијех који отступају на погибао, него он онијех који вјерују да спасу душе.