¹ У то вријеме пак дођоше неки и казаше за Галилејце којијех крв помијеша Пилат са жртвама њиховијем.

² И одговарајући Исус рече им: мислите ли да су ти Галилејци били најгрјешнији од свију Галилејаца, јер тако пострадаше?

³ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁴ Или они осамнаест што на њих паде кула Силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана?

⁵ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁶ Каза им пак ову причу: један човјек имадијаше смокву усађену у своме винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

⁷ Онда рече виноградару: ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посијеци је дакле, зашто земљи да смета?

⁸ А он одговарајући рече му: господару! остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

⁹ Па да ако роди: ако ли не, посјећи ћеш је на годину.

¹⁰ А кад учаше у једној зборници у суботу,

¹¹ И гле, бјеше ондје жена болесна од духа осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се исправити.

¹² А кад је видје, дозва је Исус и рече јој: жено! опроштена си од болести своје.

¹³ И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

¹⁴ А старјешина од зборнице срђаше се што је Исус исцијели у суботу, и одговарајући рече народу: шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лијечите, а не у дан суботни.

¹⁵ А Господ му одговори и рече: лицемјере! сваки од вас у суботу не одрешује ли својега вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

¹⁶ А ову кћер Авраамову коју свеза сотона ево осамнаеста година, не требаше ли је одријешити из ове свезе у дан суботни?

¹⁷ И кад он ово говораше стиђаху се сви који му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва његова славна дјела.

¹⁸ А он им рече: какво је царство Божије? и како ћу казати да је?

¹⁹ Оно је као зрно горушичино, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

²⁰ Опет рече: какво ћу казати да је царство Божије?

²¹ Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

²² И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

²³ Рече му пак неко: Господе! је ли мало онијех који ће бити спасени? А он им рече:

²⁴ Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи:

²⁵ Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: не познајем вас откуда сте.

²⁶ Тада ћете стати говорити: ми једосмо пред тобом и писмо, и по улицама нашијем учио си.

²⁷ А он ће рећи: кажем вам: не познајем вас откуда сте; отступите од мене сви који неправду чините.

²⁸ Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијему, а себе напоље истјеране.

²⁹ И доћи ће од истока и запада и сјевера и југа и сјешће за трпезу у царству Божијему.

³⁰ И гле, има пошљедњијех који ће бити први, и има првијех који ће бити пошљедњи.

³¹ У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи му: изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

³² И рече им: идите те кажите оној лисици: ево изгоним ђаволе и исцијељујем данас и сјутра, а трећи дан свршићу.

³³ Али данас и сјутра и прекосјутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

³⁴ Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја као кокош гнијездо своје под крила, и не хтјесте!

³⁵ Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: нећете мене видјети док не дође да речете: благословен који иде у име Господње.