¹ И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

² И гле, човјек по имену Закхеј, који бјеше старјешина царинички, и бјеше богат,

³ И искаше да види Исуса да га позна; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста;

⁴ И потрчавши напријед, попе се на дуд да га види; јер му је онуда требало проћи.

⁵ И кад дође Исус на оно мјесто, погледавши горе видје га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

⁶ И сиђе брзо; и прими га радујући се.

⁷ И сви, кад видјеше, викаху на њега говорећи да гријешноме човјеку дође у кућу.

⁸ А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо.

⁹ А Исус му рече: данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов.

¹⁰ Јер је син човјечиј дошао да нађе и спасе што је изгубљено.

¹¹ А кад они то слушаху настави казивати причу; јер бјеше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

¹² Рече дакле: један човјек од добра рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати.

¹³ Дозвавши пак десет својијех слуга даде им десет кеса, и рече им: тргујте док се ја вратим.

¹⁴ И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: нећемо да он царује над нама.

¹⁵ И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

¹⁶ Тада дође први говорећи: господару! кеса твоја донесе десет кеса.

¹⁷ И рече му: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова.

¹⁸ И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса.

¹⁹ А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

²⁰ И трећи дође говорећи: господару! ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

²¹ Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд: узимаш што нијеси оставио, и жњеш што нијеси сијао.

²² А господар му рече: по твојијем ћу ти ријечима судити, зли слуго! знао си да сам ја тврд човјек, узимам што нијесам сијао:

²³ Па зашто нијеси дао мојега сребра трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

²⁴ И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

²⁵ И рекоше му: господару! он има десет кеса.

²⁶ А он им одговори: јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од онога који нема узеће се од њега и оно што има.

²⁷ А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исијеците преда мном.

²⁸ И казавши ово пође напријед, и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹ И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла два од ученика својијех

³⁰ Говорећи: идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човјек никад није усједао; одријешите га и доведите.

³¹ И ако вас ко упита: зашто дријешите: овако му кажите: оно Господу треба.

³² А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³ А кад они дријешаху магаре рекоше им господари од њега: зашто дријешите магаре?

³⁴ А они рекоше: оно Господу треба.

³⁵ И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶ А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷ А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса што су видјели,

³⁸ Говорећи: благословен цар који иде у име Господње! мир на небу и слава на висини!

³⁹ И неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу! запријети ученицима својијем.

⁴⁰ И одговарајући рече им: кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁴¹ И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

⁴² Говорећи: кад би и ти знао у овај твој дан што је за мир твој! али је сад сакривено од очију твојијех.

⁴³ Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

⁴⁴ И разбиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што нијеси познао времена у којему си похођен.

⁴⁵ И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

⁴⁶ Говорећи им: у писму стоји: дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

⁴⁷ И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старјешине народне гледаху да га погубе.

⁴⁸ И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ иђаше за њим, и слушаху га.