¹ И догоди му се да дође у суботу у кућу једнога кнеза фарисејскога да једе хљеб; и они мотраху на њега.

² И гле, бјеше пред њим некакав човјек на коме бјеше дебела болест.

³ И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: је ли слободно у суботу исцјељивати?

⁴ А они оћутјеше. И дохвативши га се исцијели га и отпусти.

⁵ И одговарајући рече им: који од вас не би својега магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

⁶ И не могоше му одговорити на то.

⁷ А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

⁸ Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

⁹ И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: подај мјесто овоме: и онда ћеш са стидом сјести на ниже мјесто.

¹⁰ Него кад те ко позове, дошавши сједи на пошљедње мјесто, да ти рече кад дође онај који те позва: пријатељу! помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

¹¹ Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

¹² А и ономе што их је позвао рече: кад дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својијех, ни браће своје, ни рођака својијех, ни сусједа богатијех, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

¹³ Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слијепе;

¹⁴ И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију праведнијех.

¹⁵ А кад чу то неки од онијех што сјеђаху с њим за трпезом рече му: благо ономе који једе хљеба у царству Божијему!

¹⁶ А он му рече: један човјек зготови велику вечеру, и позва многе;

¹⁷ И кад би вријеме вечери, посла слугу својега да каже званима: хајдете, јер је већ све готово.

¹⁸ И почеше се изговарати сви редом; први му рече: купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

¹⁹ И други рече: купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

²⁰ И трећи рече: ожених се, и зато не могу доћи.

²¹ И дошавши слуга тај каза ово господару своме. Тада се расрди домаћин и рече слузи своме: иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слијепе.

²² И рече слуга: господару, учинио сам како си заповједио, и још мјеста има.

²³ И рече господар слузи: изиђи на путове и међу ограде, те натјерај да дођу да ми се напуни кућа.

²⁴ Јер вам кажем да ниједан од онијех званијех људи неће окусити моје вечере. Јер је много званијех, али је мало изабранијех.

²⁵ Иђаше пак с њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

²⁶ Ако ко дође к мени а не мрзи на својега оца, и на матер, и на жену, и на дјецу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

²⁷ И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

²⁸ И који од вас кад хоће да зида кулу не сједе најприје и не прорачуни шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

²⁹ Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

³⁰ Говорећи: овај човјек поче зидати, и не може да доврши.

³¹ Или који цар кад пође с војском да се побије с другијем царем не сједе најприје и не држи вијећу може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада?

³² Ако ли не може, а он пошље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

³³ Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

³⁴ Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

³⁵ Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.