¹ Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију;

² А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте;

³ И рече: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:

⁴ Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.

⁵ И кад неки говораху за цркву да је украшена лијепијем камењем и закладима, рече:

⁶ Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.

⁷ Запиташе га пак говорећи: учитељу! а кад ће то бити? и какав је знак кад ће се то догодити?

⁸ А он рече: чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: ја сам, и вријеме се приближи. Не идите дакле за њима.

⁹ А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најприје да буде; али још није тада пошљедак.

¹⁰ Тада им рече: устаће народ на народ и царство на царство;

¹¹ И земља ће се трести врло по свијету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.

¹² А прије свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мојега ради.

¹³ А то ће вам се догодити за свједочанство.

¹⁴ Метните дакле у срца своја, да се прије не приправљате како ћете одговарати:

¹⁵ Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.

¹⁶ А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.

¹⁷ И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради.

¹⁸ И длака с главе ваше неће погинути.

¹⁹ Трпљењем својијем спасавајте душе своје.

²⁰ А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило вријеме да опусти.

²¹ Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:

²² Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.

²³ Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гњев на овом народу.

²⁴ И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свијем народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.

²⁵ И биће знаци у сунцу и у мјесецу и у звијездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.

²⁶ Људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.

²⁷ И тада ће угледати сина човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом.

²⁸ А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.

²⁹ И каза им причу: гледајте на смокву и на сва дрвета;

³⁰ Кад видите да већ потјерају, сами знате да је близу љето.

³¹ Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.

³² Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.

³³ Небо и земља проћи ће, а ријечи моје неће проћи.

³⁴ Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овога свијета, и да вам овај дан не дође изненада.

³⁵ Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.

³⁶ Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред сином човјечијим.

³⁷ И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.

³⁸ И сав народ долажаше изјутра к њему у цркву да га слушају.