¹ И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.

² И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се спрате; и казиваше им ријеч.

³ И дођоше к њему с узетијем кога ношаше четворо.

⁴ И не могући приближити се к њему од народа открише кућу гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.

⁵ А Исус видјевши вјеру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се гријеси твоји.

⁶ А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својима:

⁷ Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

⁸ И одмах разумјевши Исус духом својијем да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својијем?

⁹ Што је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се гријеси? или рећи: устани и узми одар свој, и ходи?

¹⁰ Но да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:)

¹¹ Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

¹² И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: нигда тога видјели нијесмо.

¹³ И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.

¹⁴ И пролазећи видје Левију Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.

¹⁵ И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, и цариници и грјешници многи сјеђаху с њим и с ученицима његовијем: јер их бијаше много који иђаху за њим.

¹⁶ А књижевници и фарисеји видјевши га гдје једе с цариницима и с грјешницима говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једе и пије?

¹⁷ И чувши Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике но грјешнике на покајање.

¹⁸ И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше му: зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?

¹⁹ И рече им Исус: еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.

²⁰ Него ће доћи дни кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дне.

²¹ И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.

²² И нико не љева нова вина у мјехове старе; иначе ново вино продре мјехове, и вино се пролије, и мјехови пропадну; него ново вино у нове мјехове љевати треба.

²³ И догоди му се да иђаше у суботу кроз усјеве, и ученици његови тргаху путем класје.

²⁴ И фарисеји говораху му: гледај, зашто чине у суботу што не ваља?

²⁵ А он рече им: нијесте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладње с онима што бијаху с њим?

²⁶ Како уђе у Божију кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничкијем и хљебове постављене поједе којијех не бијаше слободно никоме јести осим свештеника, и даде их онима који бијаху с њим?

²⁷ И говораше им: субота је начињена човјека ради, а није човјек суботе ради.

²⁸ Дакле је господар син човјечиј и од суботе.