¹ И изиђе оданде, и дође на своју постојбину; и за њим идоше ученици његови.

² И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса такова рукама његовијем чине се?

³ Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нијесу ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.

⁴ А Исус рече им: нигдје није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому своме.

⁵ И не могаше ондје ни једнога чуда да учини, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.

⁶ И дивљаше се невјерству њиховоме. И иђаше по околнијем селима и учаше.

⁷ И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистијем.

⁸ И заповједи им да ништа не узимају на пут осим једнога штапа: ни торбе ни хљеба ни новаца у појасу;

⁹ Него обувени у опанке, и не облачити двију хаљина.

¹⁰ И рече им: гдје уђете у дом ондје останите док не изиђете оданде.

¹¹ И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својијех за свједочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшнога суда него граду ономе.

¹² И отишавши проповиједаху да се треба кајати;

¹³ И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцјељиваху.

¹⁴ И зачу цар Ирод за Исуса (јер његово име бијаше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвијех уста, зато чини чудеса.

¹⁵ Други говораху: то је Илија. А други говораху: то је пророк или као који од пророка.

¹⁶ А кад чу Ирод, рече: то је Јован кога сам ја посјекао, он уста из мртвијех.

¹⁷ Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега, јер се ожени њом.

¹⁸ Јер Јован говораше Ироду: не можеш ти имати жене брата својега.

¹⁹ А Иродијада расрди се на њега, и шћаше да га убије, али не могаше.

²⁰ Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га, и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

²¹ И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру кнезовима својијем и војводама и старјешинама Галилејскијем.

²² И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовијем рече цар дјевојци: ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.

²³ И закле јој се: што год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до по царства мога.

²⁴ А она изишавши рече матери својој: шта ћу искати? А она рече: главу Јована крститеља.

²⁵ И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: хоћу да ми даш сад на кругу главу Јована крститеља.

²⁶ И забрину се цар, али клетве ради и гостију својијех не хтје јој одрећи.

²⁷ И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову.

²⁸ А он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде дјевојци, а дјевојка даде је матери својој.

²⁹ И чувши ученици његови дођоше и узеше тијело његово, и метнуше га у гроб.

³⁰ И скупише се апостоли к Исусу, и јавише му све и што учинише и шта људе научише.

³¹ И рече им: дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

³² И отидоше на лађи у пусто мјесто сами.

³³ И видјеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пјешице из свију градова стјецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око њега.

³⁴ И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.

³⁵ И кад би већ пред ноћ, приступише к њему ученици његови говорећи: пусто је мјесто, а већ је доцкан;

³⁶ Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хљеба; јер немају шта јести.

³⁷ А он одговарајући рече им: подајте им ви нека једу. И рекоше му: већ ако да идемо да купимо за двјеста гроша хљеба, и да им дамо да једу?

³⁸ А он им рече: колико хљебова имате? Идите видите. И видјевши рекоше: пет хљебова и двије рибе.

³⁹ И заповједи им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

⁴⁰ И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

⁴¹ И узевши онијех пет хљебова и двије рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима својијем да метну испред њих; и оне двије рибе раздијели свима.

⁴² И једоше сви, и наситише се.

⁴³ И накупише комада дванаест котарица пунијех и од риба.

⁴⁴ А бијаше онијех што су јели хљебове око пет хиљада људи.

⁴⁵ И одмах натјера ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну у Витсаиду док он отпусти народ.

⁴⁶ И отпустивши их отиде на гору да се помоли Богу.

⁴⁷ И увече бијаше лађа насред мора, а он сам на земљи.

⁴⁸ И видје их гдје се мучаху веслајући: јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и шћадијаше да их мимоиђе.

⁴⁹ А они видјевши га гдје иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

⁵⁰ Јер га сви видјеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: не бојте се, ја сам, не плашите се.

⁵¹ И уђе к њима у лађу, и утоли вјетар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

⁵² Јер их не научише хљебови; јер се бијаше срце њихово окаменило.

⁵³ И прешавши дођоше у земљу Генисаретску; и стадоше у крај.

⁵⁴ И кад изиђоше из лађе, одмах га познаше људи.

⁵⁵ И оптрчавши сав онај крај почеше на одрима доносити болеснике гдје чујаху да је он.

⁵⁶ И кудгод иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну: и оздрављаху сви који га се дотицаху.