¹ И приступише к њему фарисеји и садукеји, и кушајући га искаху да им покаже знак с неба.

² А он одговарајући рече им: увече говорите: биће ведро; јер је небо црвено.

³ И ујутру: данас ће бити вјетар, јер је небо црвено и мутно. Лицемјери! лице небеско умијете познавати, а знаке времена не можете познати?

⁴ Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.

⁵ И полазећи ученици његови на ону страну заборавише узети хљеба.

⁶ А Исус рече им: чувајте се квасца фарисејскога и садукејскога.

⁷ А они мишљаху у себи говорећи: то је што нијесмо хљеба узели.

⁸ А Исус разумјевши рече им: шта мислите у себи, маловјерни, што хљеба нијесте узели?

⁹ Зар још не разумијете нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?

¹⁰ Ни седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?

¹¹ Како не разумијете да вам не рекох за хљебове да се чувате квасца фарисејскога и садукејскога?

¹² Тада разумјеше да не рече квасца хљебнога да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

¹³ А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: ко говоре људи да је син човјечији?

¹⁴ А они рекоше: једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

¹⁵ Рече им Исус: а ви шта мислите ко сам ја?

¹⁶ А Симон Петар одговори и рече: ти си Христос, син Бога живога.

¹⁷ И одговарајући Исус рече му: благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тијело и крв нијесу то теби јавили, него отац мој који је на небесима.

¹⁸ А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

¹⁹ И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.

²⁰ Тада запријети Исус ученицима својијем да ником не казују да је он Христос.

²¹ Отада поче Исус казивати ученицима својијем да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и од главара свештеничкијех и књижевника, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

²² И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај! неће то бити од тебе.

²³ А он обрнувши рече Петру: иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш што је Божије него људско.

²⁴ Тада Исус рече ученицима својијем: ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, и узме крст свој и иде за мном.

²⁵ Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

²⁶ Јер каква је корист човјеку ако сав свијет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за своју душу?

²⁷ Јер ће доћи син човјечиј у слави оца својега с анђелима својијем, и тада ће се вратити свакоме по дјелима његовијем.

²⁸ Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде сина човјечијега гдје иде у царству својему.