¹ А кад он видје народ, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.

² И отворивши уста своја учаше их говорећи:

³ Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

⁴ Благо онима који плачу, јер ће се утјешити;

⁵ Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу;

⁶ Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

⁷ Благо милостивима, јер ће бити помиловани;

⁸ Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети;

⁹ Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати;

¹⁰ Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

¹¹ Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради.

¹² Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас.

¹³ Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

¹⁴ Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

¹⁵ Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.

¹⁶ Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на небесима.

¹⁷ Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.

¹⁸ Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.

¹⁹ Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.

²⁰ Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

²¹ Чули сте како је казано старима: не убиј; јер ко убије, биће крив суду.

²² А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата својега ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату својему: рака! биће крив скупштини; а ко рече: будало! биће крив паклу огњеном.

²³ Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и ондје се опоменеш да брат твој има нешто на те,

²⁴ Остави ондје дар свој пред олтаром, и иди прије те се помири с братом својијем, па онда дођи и принеси дар свој.

²⁵ Мири се са супарником својијем брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не вргну.

²⁶ Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до пошљедњега динара.

²⁷ Чули сте како је казано старима: не чини прељубе.

²⁸ А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.

²⁹ А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.

³⁰ И ако те десна рука твоја саблажњава, отсијеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.

³¹ Тако је казано: ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.

³² А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.

³³ Још сте чули како је казано старима: не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.

³⁴ А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је пријестол Божиј;

³⁵ Ни земљом, јер је подножје ногама његовијем; ни Јерусалимом, јер је град великога цара.

³⁶ Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне бијеле или црне учинити.

³⁷ Дакле нека буде ваша ријеч: да, да; не, не; а што је више од овога, ода зла је.

³⁸ Чули сте да је казано: око за око, и зуб за зуб.

³⁹ А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десноме твом образу, обрни му и други;

⁴⁰ И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.

⁴¹ И ако те потјера ко један сахат, иди с њиме два.

⁴² Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

⁴³ Чули сте да је казано: љуби ближњега својега, и мрзи на непријатеља својега.

⁴⁴ А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;

⁴⁵ Да будете синови оца својега који је на небесима; јер он заповиједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

⁴⁶ Јер ако љубите оне који вас љубе, какову плату имате? Не чине ли то и цариници?

⁴⁷ И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

⁴⁸ Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.