¹ Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

² Зашто ученици твоји преступају обичаје старијех? Јер не умивају руку својијех кад хљеб једу.

³ А он одговарајући рече им: зашто и ви преступате заповијест Божију за обичаје своје?

⁴ Јер Бог заповиједа говорећи: поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

⁵ А ви кажете: ако који рече оцу или матери: прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

⁶ Може и да не поштује оца својега или матере. И укидосте заповијест Божију за обичаје своје.

⁷ Лицемјери! добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

⁸ Ови људи приближавају се к мени устима својијем, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

⁹ Но залуду ме поштују учећи наукама и заповијестима људскима.

¹⁰ И дозвавши људе, рече им: слушајте и разумијте.

¹¹ Не погани човјека што улази у уста; него што излази из уста оно погани човјека.

¹² Тада приступише ученици његови и рекоше му: знаш ли да фарисеји чувши ту ријеч саблазнише се?

¹³ А он одговарајући рече: свако дрво које није усадио отац мој небески, искоријениће се.

¹⁴ Оставите их: они су слијепи вођи слијепцима; а слијепац слијепца ако води, оба ће у јаму пасти.

¹⁵ А Петар одговарајући рече му: кажи нам причу ову.

¹⁶ А Исус рече: еда ли сте и ви још неразумни?

¹⁷ Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

¹⁸ А што излази из уста из срца излази, и оно погани човјека.

¹⁹ Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна свједочанства, хуле на Бога.

²⁰ И ово је што погани човјека, а неумивенијем рукама јести не погани човјека.

²¹ И изишавши оданде Исус отиде у крајеве Тирске и Сидонске.

²² И гле, жена Хананејка изађе из онијех крајева, и повика к њему говорећи: помилуј ме Господе сине Давидов! моју кћер врло мучи ђаво.

²³ А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: отпусти је, како виче за нама.

²⁴ А он одговарајући рече: ја сам послан само к изгубљенијем овцама дома Израиљева.

²⁵ А она приступивши поклони му се говорећи: Господе помози ми!

²⁶ А он одговарајући рече: није добро узети од дјеце хљеб и бацити псима.

²⁷ А она рече: да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њиховијех господара.

²⁸ Тада одговори Исус, и рече јој: о жено! велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њезина од онога часа.

²⁹ И отишавши Исус оданде, дође к мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје.

³⁰ И приступише к њему људи многи који имаху са собом хромијех, слијепијех, нијемијех, узетијех и другијех многијех, и положише их к ногама Исусовијем, и исцијели их,

³¹ Тако да се народ дивљаше, видећи нијеме гдје говоре, узете здраве, хроме гдје иду, и слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.

³² А Исус дозвавши ученике своје рече: жао ми је овога народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нијесам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

³³ И рекоше му ученици његови: откуда нам у пустињи толики хљеб да се насити толики народ?

³⁴ И рече им Исус: колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибице.

³⁵ И заповједи народу да посједају по земљи.

³⁶ И узевши онијех седам хљебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својијем, а ученици народу.

³⁷ И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пунијех.

³⁸ А онијех што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.

³⁹ И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине Магдалске.