¹ Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашему звању у које сте позвани,

² Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другога у љубави,

³ Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

⁴ Једно тијело, један дух, као што сте и позвани у једном наду звања својега.

⁵ Један Господ, једна вјера, једно крштење,

⁶ Један Бог и отац свију, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

⁷ А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова.

⁸ Зато говори: изишавши на висину заплијенио си плијен, и даде даре људима.

⁹ А што изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња мјеста земље?

¹⁰ Који сиђе то је онај који и изиђе више свију небеса да испуни све.

¹¹ И он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

¹² Да се свети приправе за дјело службе, на сазидање тијела Христова;

¹³ Докле достигнемо сви у јединство вјере и познање сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста висине Христове;

¹⁴ Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар науке, у лажи човјечијој, путем пријеваре;

¹⁵ Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у ономе који је глава, Христос.

¹⁶ Из којега је све тијело састављено и склопљено свакијем зглавком, да једно другоме помаже добро по мјери свакога уда, и чини да расте тијело на поправљање самога себе у љубави.

¹⁷ Ово дакле говорим и свједочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума својега,

¹⁸ Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијега за незнање које је у њима, за окамењење срца својијех;

¹⁹ Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

²⁰ Али ви тако не познасте Христа;

²¹ Јер га чусте и у њему се научисте, као што је истина у Исусу,

²² Да одбаците, по првоме живљењу, старога човјека, који се распада у жељама преварљивијем;

²³ И да се обновите духом ума својега,

²⁴ И обучете у новога човјека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

²⁵ Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својијем ближњијем; јер смо уди један другоме.

²⁶ Гњевите се и не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему.

²⁷ Нити дајите мјеста ђаволу.

²⁸ Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својима да има шта давати потребноме.

²⁹ Никаква рђава ријеч да не излази из уста вашијех, него само што је добро за напредовање вјере, да да благодат онима који слушају.

³⁰ И не ожалошћавајте светога Духа Божијега, којијем сте запечаћени за дан избављења.

³¹ Свака горчина, и гњев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

³² А будите један другоме благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.