¹ И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не шћадијаше да ходи, јер гледаху Јевреји да га убију.

² Бијаше пак близу празник Јеврејски грађење сјеница.

³ Тада му рекоше браћа његова: изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела која чиниш;

⁴ Јер нико не чини што тајно а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свијету.

⁵ Јер ни браћа његова не вјероваху га.

⁶ Тада им рече Исус: вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда готово.

⁷ Не може свијет мрзити на вас: а на мене мрзи, јер ја свједочим за њ да су дјела његова зла.

⁸ Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје вријеме још није навршило.

⁹ Рекавши им ово оста у Галилеји.

¹⁰ А кад изиђоше браћа његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

¹¹ А Јевреји га тражаху на празник и говораху: гдје је он?

¹² И бијаху за њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: није него вара народ.

¹³ Али нико не говораше јавно за њ од страха Јеврејскога.

¹⁴ Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

¹⁵ И дивљаху се Јевреји говорећи: како овај зна књиге а није се учио?

¹⁶ Тада им одговори Исус и рече: моја наука није моја, него онога које ме је послао.

¹⁷ Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

¹⁸ Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.

¹⁹ Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?

²⁰ Одговори народ и рече: је ли ђаво у теби? ко тражи да те убије?

²¹ Одговори Исус и рече им: једно дјело учиних и сви се дивите томе.

²² Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човјека.

²³ Ако се човјек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човјека исцијелих у суботу?

²⁴ Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

²⁵ Тада говораху неки од Јерусалимљана: није ли то онај којега траже да убију?

²⁶ И гле, како говори слободно и ништа му не веле: да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

²⁷ Али овога знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

²⁸ Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има истинити који ме посла, којега ви не знате.

²⁹ Ја га знам, јер сам од њега и он ме посла.

³⁰ Тада гледаху да га ухвате; и нико не метну на њ руке, јер још не бјеше дошао час његов.

³¹ А од народа многи га вјероваше, и говораху: кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини?

³² Чуше фарисеји од народа такови говор за њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да га ухвате.

³³ Тада рече Исус: још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме посла.

³⁴ Тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.

³⁵ А Јевреји рекоше међу собом: куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

³⁶ Шта значи ова ријеч што рече: тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?

³⁷ А у пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије.

³⁸ Који ме вјерује, као што писмо рече, из његова тијела потећи ће ријеке живе воде.

³⁹ А ово рече за Духа којега послије примише они који вјерују у име његово: јер Дух свети још не бјеше на њима, јер Исус још не бјеше прослављен.

⁴⁰ А многи од народа чувши ове ријечи говораху: ово је заиста пророк.

⁴¹ Други говораху: ово је Христос. А једни говораху: зар ће Христос из Галилеје доћи?

⁴² Не каза ли писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема одакле бјеше Давид?

⁴³ Тако распра постаде у народу њега ради.

⁴⁴ А неки од њих шћадијаху да га ухвате; али нико не метну руку на њ.

⁴⁵ Дођоше пак слуге ка главарима свештеничкијем и фарисејима; и они им рекоше: зашто га не доведосте?

⁴⁶ А слуге одговорише: никад човјек није тако говорио као овај човјек.

⁴⁷ Тада им одговорише фарисеји: зар се и ви преваристе?

⁴⁸ Вјерова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

⁴⁹ Него народ овај, који не зна закона, проклет је.

⁵⁰ Рече им Никодим што долази к њему ноћу, који бјеше један од њих:

⁵¹ Еда ли закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?

⁵² Одговорише му и рекоше: нијеси ли и ти из Галилеје? Разгледај и виђи да пророк из Галилеје не долази.

⁵³ И отидоше сваки својој кући.