¹ После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим.

² И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,

³ И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим.

⁴ А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи:

⁵ Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

⁶ А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

⁷ И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

⁸ А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.

⁹ А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?

¹⁰ А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју.

¹¹ А прича ова значи: Семе је реч Божија.

¹² А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.

¹³ А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну.

¹⁴ А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.

¹⁵ А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.

¹⁶ Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе.

¹⁷ Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи.

¹⁸ Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

¹⁹ Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим.

²⁰ И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде.

²¹ А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.

²² И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше.

²³ А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи.

²⁴ И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина.

²⁵ А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?

²⁶ И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји.

²⁷ А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

²⁸ А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.

²⁹ Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи.

³⁰ А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ.

³¹ И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан.

³² А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

³³ Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.

³⁴ А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима.

³⁵ И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.

³⁶ А они што су видели казаше им како се исцели бесни.

³⁷ И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг.

³⁸ Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:

³⁹ Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.

⁴⁰ А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.

⁴¹ И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;

⁴² Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.

⁴³ И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,

⁴⁴ И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.

⁴⁵ И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?

⁴⁶ А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.

⁴⁷ А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.

⁴⁸ А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.

⁴⁹ Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.

⁵⁰ А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.