¹ Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.

² Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;

³ Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.

⁴ Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.

⁵ Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.

⁶ Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.

⁷ А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.

⁸ Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;

⁹ А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.

¹⁰ И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.

¹¹ А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;

¹² Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

¹³ Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.

¹⁴ А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?

¹⁵ А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.

¹⁶ Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.

¹⁷ И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.

¹⁸ И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;

¹⁹ И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.

²⁰ А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?

²¹ Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

²² А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:

²³ Душа је претежнија од јела и тело од одела.

²⁴ Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?

²⁵ А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁶ А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?

²⁷ Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.

²⁸ А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!

²⁹ И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;

³⁰ Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.

³¹ Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.

³² Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.

³³ Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.

³⁴ Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.

³⁵ Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;

³⁶ И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.

³⁷ Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.

³⁸ И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.

³⁹ Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.

⁴⁰ И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.

⁴¹ А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?

⁴² А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?

⁴³ Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.

⁴⁴ Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.

⁴⁵ Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;

⁴⁶ Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.

⁴⁷ А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;

⁴⁸ А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.

⁴⁹ Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!

⁵⁰ Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!

⁵¹ Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

⁵² Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.

⁵³ Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.

⁵⁴ А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.

⁵⁵ И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

⁵⁶ Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?

⁵⁷ Зашто пак и сами од себе не судите праведно?