¹ Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

² Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

³ Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

⁴ Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

⁵ У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

⁶ А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

⁷ И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

⁸ И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

⁹ Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

¹⁰ И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

¹¹ А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

¹² И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

¹³ А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

¹⁴ И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

¹⁵ Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

¹⁶ И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

¹⁷ И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

¹⁸ И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

¹⁹ И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

²⁰ И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

²¹ И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

²² А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

²³ И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

²⁴ А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

²⁵ Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

²⁶ А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет

²⁷ К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.

²⁸ И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

²⁹ А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

³⁰ И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.

³¹ И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.

³² Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;

³³ И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

³⁴ А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

³⁵ И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

³⁶ И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

³⁷ Јер у Бога све је могуће што каже.

³⁸ А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

³⁹ А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

⁴⁰ И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

⁴¹ И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

⁴² И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

⁴³ И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

⁴⁴ Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

⁴⁵ И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

⁴⁶ И рече Марија: Велича душа моја Господа;

⁴⁷ И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

⁴⁸ Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

⁴⁹ Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

⁵⁰ И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.

⁵¹ Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.

⁵² Збаци силне с престола, и подиже понижене.

⁵³ Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

⁵⁴ Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

⁵⁵ Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.

⁵⁶ Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

⁵⁷ А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

⁵⁸ И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

⁵⁹ И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

⁶⁰ И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

⁶¹ И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

⁶² И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

⁶³ И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

⁶⁴ И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

⁶⁵ И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.